БАРИЈЕРЕ И ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ У ЗГРАДАРСТВУ
7.05.2012
Проблем енергетске ефикасности зграда у Нишу везан је махом за старије стамбене објекте. У Нишу, у ужем и ширем центру града преовладавају зграде изграђене шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Поред специјализованих установа, за решавање овог проблема неопходно је укључити и центре локалне самоуправе. Овакав проблем је у Нишу дугорочан проблем, који можда никада озбиљно прихваћен. Апсолутно је апсурдно, услед сталног раста цена енергената у свету, па и код нас, не водити рачуна енергетској ефикасности стамбених објекта. Може се слободно рећи да је након Другод светског рата, развој Ниша био највећи у његовој историји постојања. Убрзаним обнављањем послератног Ниша, као и урбанизацијом града, растао је број зрада у Нишу и стваран је нови изглед града. Већина ових зграда у градским општинама Ниша, није обнављана још од њихове изградње. Због овога, лако се може закључити да је енергетска ефикасност оваквих објеката драстично опала услед пропадања изолационе моћи објекта.

Систем грејања је махом застарео. Доказано је да је за грејање преко гусаних радијатора потребна већа количина енергије за загревање стамбеног објектанего за системе подног грејања са комбинацијом топлотних пумпи ваздух-вода. Као доказ томе може се навести пример да је температура воде у гусаном  радијатору у просеку између 70оСи 120оС, док је температура воде у подним грејним системима око 40оС, док се потрошња електричне енергије за покретање топлотне пумпе вода-ваздух може занемарити у поређењу са искоришћеном енергијом у радијаторима. Такође, треба рећи да је стање зидова и прозора у већини зграда у застарелом стању. Слабо дихтовање прозора и слаба изолациона моћ зидова захтевају додатну количину енергије за стално одржавање температуре. Треба увести нове начине грејања и хлађења станова применом нових технологија. Важно је то да, велики проблем у зградама Ниша представљају унутрашњи и спољашни зидови зграде. Токомврелих летњих дана ови зидови се понашају као зидови стаклене баште, што је веома неиспатљиво у стамбеним условима. Лети услед превелике инсолације сунца, повећава се температура зграде услед добијања веће енергије од стране Сунца, па су домаћинства су у принуди да прекомерно користе расхладне системе за чији рад је потребна велика количина електричне енергије, док је зими процес обрнут.

Приликом пројектовања зграда потребно је водити рачуна о њиховој енергетској ефикасности. Наиме, немају сви станови исти енергетски потенцијал. У савременим условима овакав пропуст је незамислив. Овај проблем постоји можда зато што није примењен систем пасивне соларне енергије. Овај систем пасивног соларног грејања, користи беспалтан ресурс, сунчево зрачење, за загревање објекта. Он се огледа у пројектовању масивног (акумулационог) зида, који има за циљ брже акумулисање топлоте у деловима зида који су ближи унутрашњој површини зида. Пројектовањем објекта који користе пасивно соларно грејање су за изградњу скупљи али су далеко економичнији од обично пројектованих зграда...Пример, код нас, станови чија је страна окренути ка западу има већи енергетски потенцијал од станова који су окренути ка јужној или северној страни...  Овакав начин пројектовања би се могао назвати застарелим, зато што се савремене зграде и куће пројектују да током целе године примају и емитују сличне количине енергиједобијене од стране сунчевог зрачења.

Поред пасивног соларног грејања не можемо изоставити и активно соларно грејање. Постоје многа техничка решења примене соалрног зрачења која би се могла поставити на појдиначним зградама а која су изводљива и применљива у свету.Једно од тих техничких решења било би повећање изолационе моћи зграда и апликација соларно-хибридних система за хлађење и грејање. Ови хибридни системи били би уствари комбинација више начина за добијање или смањење енергије у некој згради. Могуће је на крововима зграда у граду инсталирати соларне панеле који имају двојаку енергетску улогу. Један је за стварање електричне енергије, а други за стварање топле или хладне воде.На овај начин смањила би се енергетска потреба стамбених објеаката и једним делом зграде би постале енергетски самосталне.
Применом нових технологија и адаптацијом старих, постојећих објеката, повећао би се квалитет становања у зградама. Дошло би до смањења енергетске зависности појединих зграда. Инвестирање у нове технологије побољшавања становања морале би да буду интензивније јер је то једини услов одрживог становања.